Читам на блогу свог драгог пријатеља Ајтора врло добар текст о томе шта већина људи мисли о учењу језика.

Већ сам дуго учио језике само због радозналости, због знатижеље. А не само за комуникацију, него за знање: много ме занима како језици функционишу, како се ствари изражују.

Међутим, људи не разумеју језике тако. Већина људи мисли да су језици само корисни за разумевање. Зато би се многи људи радовали да сви говоримо исти језик. А додуше, многи људи не разумеју да неко воли да научи мање језике.

Откад сам био мали, морао сам да учим енглески у школи, то није ни чудо, сви ђаци морају да уче енглески у школи. Први мањи језик за који сам се интересовао био је португалски, кад сам имао 13 година. Пошто сам га учио сам и неформално, моја породица је то сматрала чудним али неважним.

Ствари су биле другачије када сам се пријавио да учим немачки у званичној школи језика, са 15 година. Моја мајка се сложила да је користан језик и мислила је да је добра идеја, али она не би изабрала као ја. Рекла је, "мени би било боље да завршиш да научиш енглески". Завршити. Као да је то могуће.

Када завршимо да научимо језик? Да ли потпуно познајемо свој језик? Зар можемо да то радимо? Ја мислим да не.

Дакле, шта значи да завршимо да научимо енглески? Под тим критеријумом, кад је прихватљиво да почнемо да научимо други језик? Нећу поновити идеју, зато што сте ме разумели.

То је само пример реакције према немачком, иако је врло популаран језик. Када су у питању мањи језици, таква реакција се множи. Исто ми се десило када сам научио каталонски. У овом случају, додуше, ради се и о политици. Одрастао сам у једнојезичком подручју, где многи људи имају нездраво мишљење о другим језицима шпанске државе. А ти људи не мисле да је корисно научити каталонски. Заправо, желели би да каталонски нестане, а да Каталонци говоре само шпански.

(На срећу, има и многи људи који поштују друге језике).

Временом су људи почели да поштују моја интересовања и моје хобије. Кад сам био млад, добијао сам много нежељених пресуда о каталонском и о својој одлуци да га научим. То се више не дешава. Када су људи сазнали да научим српски, неки су питали зашто, али нико није рекао да је бескорисно или да би било боље да научим други језик.

Мислим да иза свега тога постоји зао менталитет, менталитет капитализма. Све што радимо мора да буде продуктивно, мора да буде корисно: а нешто је само корисно када ти дозвољава да зарадиш новац. Учити мање језике да говориш са људима није продуктивно, зато није корисно. Учити за разумевање књиге из других култура није корисно, учити за знање шта се десило и зашто се десило није продуктивно, није корисно и зато је само прихватљиво ако имаш превише слободног времена.

Ја одбацујем то гледиште и наставићу да учим друге језике, без обзира на њихову величину, без обзира на њихову корисност. Језици ме чине срећним.