Ja se zovem Daria, prezivam se Sergučeva. Biti Daria Sergučeva je često teško, uvek odgovorno i ponekad zanimljivo. Ovo je moja priča.

Moja rodna zemlja je Rusija, a moj rodni grad Kaluga. Ali sad moj muž, moj sin i ja živemo u Novom Sadu. Zato učim srpski jezik i pišem moju priču na srpskom.

Moj maternij jezik je ruski, ali govorim engleski i nemački. Ja sam profesorka engleskog i nemačkog. Ja radim onlajn, ali je to samo moj hobi. Ja nemam mnogo studenta. Ja hoču da radim projektna ili produkt menedžerka u IT industriji. Sad tražim posao ali ne veomo aktivno.

Ne mogu da tražim aktivno jer imam malog sina koji traži pažnju. On se zove Dima. Njegov nadimak je Dimčik. Ja mislim da je bezbrižno i lepo biti Dimčik. On ide u vrtič i ima puno prijatelja. Dima obožava Lego. On je Lego fan. Nažalost nisam Lego fan.

Moj muž Sergej je Rus. Sergejev rodni grad je Kaluga, njegov maternij jezik je ruski. Sergej ima veliku porodicu: on ima rodnu sestru i puno braće i sestara od ujaka i tetki.

Sergej radi puno. On radi prepodne, popodne, uveče i noću. On radi svaki dan i ceo dan jer je on Java programer. Ja mislim da je on veoma vredan, pametan i odgovoran radnik. Veoma teško je biti Sergej. Ali ponekad zavidim mu jer ima posao koju voli.

Ja volim da čitam, trenirovam, slušam muziku i se šetam po Novom Sadu. Ja volim umetnost: slikarstvo, pozorište, klasičnu muziku. Ja želim da putujem više. Ja nadam se da vidim više lepa mesta u Srbiji.

To je bila moja priča. Nažalost ne mogu da rečem više jer ne znam srpski takodže dobro kao ruski ili engleski. Ali ja sam vredna i uporna.